Spelta poreklo
Spelta je žitarica iz familije Triticum, u koje spada i pšenica, i njene podvrste. Spelta se može smatrati i rođakom pšenice, ili čak pretkom današnje pšenice, jer je nastala pre pšenice, bez genetskih modifikacija i primene pesticida.
Prvi pisani zapisi o spelti datiraju još od pre 5 000 godina p.n.e. Spelta se uzgajala i obrađivala na tlu današnjeg Irana, tadašnje Mesopotamije, gde se koristila kao osnova za pravljenje hleba. S razvojem civilizacije, spelta je migrirala i u druge zemlje, naročito u Severnu Ameriku, gde se od početka XX veka, ona uzgaja na obradivim površinama na oko 600.000 hektara.
Sa razvojem mehanizacije, ekonomije, tržišta, umesto spelte se počela na velikim površinama uzgajati pšenica, kao jeftinija, ekonomičnija i lakša za obradu. Pšenica je postala primarna žitarica u ishrani ljudi. Međutim, ponovnim povratkom prirodi i organskoj proizvodnji, na obradivim površinama se ponovo seje spelta, kao zdravija alternativa pšenici. Spelta je danas popularna žitarica u Evropi, pa se kod Italijana, ona naziva “ farro “ a kod Nemaca “ dinkel “.
Gajenje spelte
Spelta ( Triticum spelta ) je različita vrsta od pšenice ( Triticum sativum ). Obe pripadaju istoj porodici, ali se bitno razlikuju po fizičkim, biološkim i nutritivnim osobinama. Krupnik ili spelta podseća na pšenicu, po svom izgledu zrna, koje je duguljasto, usko. Međutim, zrno spelte ili krupnika, za razliku od zrna pšenice, poseduje debelu spoljašnju opnu ili ljusku. Ljuska zrna spelte čini 30-35% ukupne mase zrna. Zbog toga je i proizvodnja spelte nešto skuplja, jer zahteva više obrade nego proizvodnja i obrada pšenice.
Zahvaljujući svojoj tvrdoj opni, spelta dobro podnosi mrazeve, niske temperature, insekte i druge štetne uticaje. Spelta se prvenstveno uzgaja kao organska žitarica, bez genetski modifikovanog zrna, primene pesticida i herbicida u proizvodnji. Ona čak ne zahteva ni đubrenje zemljišta. Spada u otporne žitarice i ne zahteva posebne uslove uzgoja. Skladišti se u zrnu sa ljuskom, a pre odlaska u promet, se obrađuje i melje. Time se čuva vlažnost i hranljiva vrednost spelte.
Šta razlikuje speltu od pšenice?
Pored pomenutih fizičkih karakteristika, spelta se od pšenice razlikuje i po nutritivnoj vrednosti i sadržaju hranljivih materija. Spelta sadrži gluten, koji je rastvorljiv u vodi, a kada se zagreje postaje lakše svarljiv, za razliku od glutena iz pšenice, koji se teže vari i formira kugličaste formacije u organima za varenje.
Druga razlika između spelte i pšenice je u DNK strukturi i izgledu ćelija. Pir ili spelta je bogata u visoko vrednim proteinima u odnosu na pšenicu. Ukupan sadržaj proteina u spelti je 13.1 – 14.2%. Kod pšenice taj odnos varira, zavisno od vrste pšenice od 9 – 13.8 %. Razlaganjem proteina u metaboličkom procesu, nastaju aminokiseline, kojih u spelti ima mnogo više nego u pšenici. Od esencijalnih aminokiselina u sastav spelte ulaze leucin, izoleucin, cistein, metionin, triptofan i fenilalanin.
Od vitamina, u spelti su zastupljeni vitamini B grupe – niacin, B2, tiamin i vitamin B17, koga ima u velikim količinama u spelti, a njegova uloga je već odavno poznata. Vitamin B17 je antikancerogeni vitamin koji deluje na tumorske ćelije.
Od minerala, u spelti najviše ima natrijuma, bakra, magnezijuma, mangana i gvožđa. Brašno od spelte sadrži 1,36mg gvožđa u 40 g. Gvožđe je neophodan mikroelement, značajan u prevenciji anemije. Odrasle žene bi trebalo da dnevno unose 18mg gvožđa, a muškarci 8mg.
Spelta sadrži složene ugljene hidrate, zvane mukopolisaharidi. Oni su specifični po tome što poseduju antiinflamatorna svojstva, i obnavljaju koštani i zglobni aparat i hrskavice. Celuloza čini veći deo ljuske zrna spelte, mada se ona kod obrade uklanja. Zahvaljući prisustvu složenih ugljenih hidrata, spelta je zdrava hrana za sportiste i druge fizički aktivne osobe. Daje energiju koja se postepeno oslobađa i kvalitetno ugrađuje u organizam.
Za razliku od drugih žitarica, spelta je bogatija u biljnim vlaknima, koja su rastvorljiva u vodi, pa se zbog toga spelta znatno lakše vari. Prisustvo vlakana utiče na organe za varenje, apsorpciju hranljivih materija iz creva i održavanje holesterola u krvi. Održava glikemijski indeks i dobra je kao žitarica u ishrani dijabetičara. Jedna šolja sirove spelte daje 19g vlakana.
U sastav spelte ulaze i dve važne materije – lignani i fitoestrogeni. Lignani utiču na prevenciju raka, ublažavaju simptome menopauze, osteoporozu i održavaju dobro kardiovaskularno zdravlje. Fitoestrogeni su biljni hormoni koji utiču na održavanje elastičnosti krvnih sudova, održavanje holesterola u krvi i vrlo su važni kod žena u menopauzi.
Kalorijska vrednost spelte (g)
1 šolja kuvane spelte sadrži:
– 246 kCal
– 11 g proteina
– 1,6g masti
– 51 g ugljenih hidrata
– 7,6 g vlakana
– vitamini E,B, niacin
– minerali – cink, gvožđe, mangan, kalcijum, magnezijum, natrijum
Lekovita svojstva spelte
Spelta lekovita svojstva
lekovita svojstva spelte
Spelta kao žitarica sa visokim nutritivnim profilom, treba biti zastupljena u svakodnevnoj ishrani svakog pojedinca. Zbog niskog glikemijskog indeksa i niže kalorijske vrednosti u odnosu na pšenicu, spelta je idealna hrana za sve ljude koji drže dijetu, za dijabetičare, za osobe sa alergijama, kardiovaslularnim bolestima, bolestima crevnog sistema, kod dijeta za smanjenje holesterola i triglicerida.
Zbog sadržaja glutena, potrebno je da se prvo obratite svom lekaru, pre uvođenja spelte u ishranu , naročito ukoliko imate celijačnu bolest ili imate osetljivost na gluten.
Digestivni sistem
Zdravlje digestivnog trakta će biti utoliko bolje, ukoliko u ishranu ubacite speltu, a smanjite unos belog brašna od pšenice. Visok sadržaja vlakana olakšava probavu, održava zdravlje creva i dobrih bakterija. Vlakna utiču na bolju apsorpciju hranljivih materija, sprečavaju nadun, grčeve, dijareju i zatvor.
Karidovaskularni sistem
Apsorptivna moć vlakana iz spelte utiče i na održavanje nivoa holesterola u cirkulaciji. Spelta će podići nivo dobrog HDL holesterola, a sprečiti apsorpciju lošeg LDL holesterola iz hrane. Takvim delovanjem, zdravlje kardiovaskularnog sistema će biti sigurno, i pojava zakrečenja arterija će izostati.
Zbog sadržaja gvožđa, spelta je odlična u prevenciji i terapiji osoba sa anemijom. Gvožđe, bakar su mikroelementi iz spelte koji će povećati broj crvenih krnih zrnaca, hemoglobina i povećati ukupnu količinu krvi.
Hormonska regulacija
Zahvaljući niacinu, spelta je pokazala pozitivno delovanje na rad nadbubrežnih žlezdi i lučenju hormona. Time se održavaju metabolički procesi na normalnom nivou, samim tim i opšta funkcija organizma i zdravlje. Zbog niskog glikemijskog indeksa, i bogastva vlakana, spelta utiče u vidu sporijeg oslobođanja glukoze iz hrane i reguliše lučenje insulina. Na ovaj način, spelta pomaže dijabetičarima ili osobama koje iz drugih razloga imaju povišenu koncentraciju glukoze u krvi.
Zdravlje koštanog i zglobnog aparata
Esencijalni minerali, kao što su fosfor, kalcijum, bakar, cink i magnezijum, čine speltu visoko vrednom. Mikroelementi iz spelte doprinose razvoju koštanog tkiva, obnavljaju hrskavicu i time sprečavaju degenerativna stanja kao što su artritis, osteoporoza i druga bolna i degenerativna stanja u koštanom sistemu.
Kod mlađe populacije, spelta je zbog sadržaja kalcijuma i fosfora, kao i proteina, neophodna žitarica u ishrani dece i omladine. Utiče na razvoj kostiju, čvrstinu kostiju, odnos vezivnog tkiva i mišićnog tkiva, razvoj i čvrstinu zuba.
Uticaj na imuni sistem
Bakar koji je prisutan u spelti, utiče na održavanje normalnog imunog odgovora organizma na razne uzroke koji mogu dovesti do bolesti ili do pojave tumora. Prisustvo vitamina B grupe – niacin, B2, B6 i B17 ublažavaju stres, anksioznost i podižu opštu odbranu organizma na viši nivo. Vitamin B 17 je glavni predstavnik ove grupe vitamina, koji se pokazao kao dobar prirodni ubica ćelija raka.
“ Dijeta od krupnika “
Koristi se kod probavnih smetnji, metaboličkih poremećaja, oboljenja bubrega, kod dugotraje primene antibiotika i lekova ili kod alergijskih reakcija izazavanih hranom. Ova dijeta od spelte je samo pomoćna metoda, nikako primarna metoda lečenja.
Proizvodi od spelte
Spelta se u prometu može pronaći u obliku celog zrna, kao brašno od spelte ( krupnika ), kao griz, mekinje, pahuljice ili testenina od spelte.
Brašno od spelte ili krupnika se može dobiti mlevenjem obrađenog zrna spelte u dva oblika : kao belo brašno i integralno brašno. Belo brašno je slično belom brašnu od pšenice, dok je integralno brašno od spelte braon boje, slatkog ukusa i u sastav ovog brašna najvećim delom ulaze mekinje od spelte.
Recepti od spelte ili krupnika
Hleb od spelte sa kvascem
Za ovaj hleb od spelte, potrebnu su vam sledeće namirnice :
350 gr spelte
150 gr običnog belog brašna ( može i integralno, ražano )
1 kesica suvog kvasca
400 ml mlake vode ili 2 dl vode + 2dl jogurta
1 kašičica šećera ili malo stevije
3 kašike maslinovog ulja
soli po potrebi
semenke od suncokreta, lana, bundeve, susama, kima, golice
U mešavinu brašna dodati suv kvasac, zatim šećer, ulje, so, semenke i zakuvati sve sa mlakom vodom. Ostaviti da naraste ( mada i ne mora ), staviti u rernu da se ispeče. Hleb od spelte je mekan, mirisan i može da stoji i nekoliko dana da se ne osuši.
Sok od trave spelte ( krupnika )
Zeleni sok od trave spelte je danas vrlo popularan napitak, veoma zdrav, neškodljiv i prvenstveno prirodan proizvod, dobijen od samo jedne žitarice, koja se zove spelta.
U Americi se ovaj zeleni sok dosta koristi u prevenciji tumora i drugih bolesti. Rezultati nastali nakon dugih istraživanja sa Hipokratovog instituta, pokazuju da zeleni sok od žita pomaže u borbi protiv raka prostate, raka limfnih žlezda, raka debelog creva, pluća, kod šećerne bolesti, bronhitisa, osteoporoze. Primena soka od spelte se koristi i u dijetetskom režimu ishrane, za čišćenje organizma od toksina, podizanju imunog statusa organizma, poboljšava raspoloženje jer sadrži triptofan, hormon sreće.
Redovnom i pravilnom primenom ovog zelenog soka, rezultati su primetni nakon 10-12 dana. Analizom krvi će se videti poboljšanje u povećanju gvožđa, nižem nivou glukoze i holesterola a nivo životne energije će biti sigurno povećan. Smatra se da primena soka od spelte treba da traje najmanje pola godine, naročito ako su u pitanju teže bolesti.
Priprema soka od spelte
Da bi se dobio sok od krupnika, potrebno je prvo zasejati seme spelte u zemlju. Uzeti za to predviđenu manju posudu, napuniti je sa malo zemlje i posejati izvesnu količinu zrna spelte. Nakon toga, zaliti zemlju i staviti na sunčano i toplo mesto, kraj prozora. Već nakon dva dana od zasejavanja spelte, videće se kako izbijaju zeleni vrhovi trave. Sa svakim drugim danom, visina zelenog nadzemnog dela će rasti uz svakodnevno zalivanje. Nakon 8-10 dana, trava će dovoljno porasti za upotrebu. Travu ne treba čupati iz zemlje, već je makazama odrezati do dela gde se razdvaja od zemlje. Travu od spelte ubaciti u blender, dodati dve čaše vode, može se dodati i nekoliko kocki leda. Samleti travu od spelte, dok se ne dobije zelena, homogena, polu gusta tečnost, kao sok. Takav sok je potrebno procediti kroz gazu u čašu, kako bi se eliminisala celuloza iz spelte, koja je nerastvorljiva u crevima čoveka. Da bi se poboljšao ukus, koji podseća na travu, može se dodati voće po želji, koje se takođe izmiksa. Svakodnevno se uzima 4-8 jelovnih kašika soka od spelte. Sok se pije 1-2 sata od ceđenja, kako bi se proteini iz spelte istaložili na dno. Pije se najviše 20 dana, nakon čega usledi pauza od 3-4 nedelje, a onda se ponovo može nastaviti sa korišćenjen zelenog soka. Napomena : 3 sata pre i 1 sat posle konzumacije soka od spelte, ne treba jesti drugu hranu, samo se može koristiti prečišćena voda.
Ukoliko preostane izvesna količina soka od spelte, moguće je da se zamrzne. Potrebno je da se sok od zelene trave spelte razlije u posudicu za led i zaledi. Po potrebi se može izvaditi 2-3 kocke i ubaciti u vodu ili prirodno ceđeni sok od voća. Zamrzavanjem soka od spelte, sačuvaće se svi važni hranljivi sastojci i lekovita svojstva spelte.
izvor : http://cajeviza.com
Nema komentara:
Objavi komentar