Blitva potiče sa Mediterana, gde se i danas koristi u ishrani. Najbolje uspeva na plodnim i vlažnim zemljištima, koja su bogata organskim materijama. Blitva nema velike zahteve za toplotom i svetlošću. Može se gajiti direktno iz semena ili rasadom. Seje se sukcesivno od februara do jula, na dubini 2-4 cm sa 10-20 g semena na 10 m. Gaji se na rastojanju između redova 20-35 cm i u redu 5-30 cm. Često se mora proređivati kada je u fazi 1-2 lista. U toku vegetacije zaliva se 2-4 puta i tada su listovi sočniji i, po potrebi plitko okopava. U prvoj godini blitva razvija dubok i razgranat koren, koji je u gornjem delu zadebljan, skraćenu stabljiku i rozetu lišća. U drugoj godini razvija razgranatu cvetnu stabljiku koja naraste do 2 metra visine.
Sorte
Dva su osnovna tipa kultivara: kultivari sa dugim i širokim, mesnatim belim lisnim peteljkama, talasastim ili mehurastim listovima i kultivari kraćih i tanjih zelenih peteljki, glatkih ili malo talasastih listova. Boja lista može biti žutozelena, srednjezelena ili tamnozelena. Većina kultivara selektovana je na uspravan rast,vrlo otporne na niske (za zimski uzgoj), ili visoke temperature (za letnji uzgoj),poseduje otpornost na brzo prerastanje i otpornost na bolesti.Što znači da je vrlo zahvalna za uzgajanje.
Upotreba blitve
U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i čireva, obarena blitva koristi se kao antibiotik. Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin. Oni spadaju u grupu karotenoida i povoljno deluju na mrežnjaču oka, sprečavajući makularnu degeneraciju, u svetu najčešći uzrok slepila.
Nutritivna vrednost blitve
U 100 g blitve nalazi se samo 84 kJ (20 kcal) od toga , ugljenih hidrata 4,3g, šećeri 1,1g, prehrambena vlakna 2,1g. Masti 0,08 g, proteina 1,88g.
Blitva je vrlo bogata vitaminima, Vitamin A, Tiamin(B1), Riboflavin(B2), Niacin (B3), Vitamin B5, B6, Folat, Holin, Vitamin C, Vitamin E i Vitamin K. Od minerala u izobilju poseduje Kalcijum, Gvožđe, Magnezijum, Mangan,Fosfor, Kalijum, Natrijum i Cink
Lekovita svojstva blitve
Vitamin A koji se nalazi u blitvi, jača imuni sistem, čineći ljude otpornijim na razne infekcije i upale respiratornog sistema, kao što su angina, grip, prehlada, bronhitis. Blitva zbog prisustva vitamina A, pozitivno utiče i na zdravlje kože i kose. Vitamin A čini kožu nežnom, a kosu jaču. Sprečava isušivanje i infekcije kože, ubrzava zarastanje rana.
Sprečava dijabetes
Možda je jedna od najznačajnijih koristi blitve, njena sposobnost da reguliše nivo šećera u krvi. Siringinska kiselina je jedna od jedinstvenih flavonoida nađenih u blitvi i ima veoma neobičnu sposobnost. Ona sprečava aktivnost specifičnog enzima nazvanog alfa-glukozidaza. to omogućava da nivo šećera u krvi ostane stabilan, što je veoma važno za dijabetičare ili za one ljude koji su visoko-rizični za razvoj dijabetesa.
Blitva jača naše kosti
Blitva ima odličnu kombinaciju tradicionalnih vitamina i minerala, fitonutrijenata i dijetalnih vlakana.
Konzumiranjem blitve u organizam se unose značajne količine vitamina K koji sprečava delovanje čestica koje razaraju kosti. Zanimljiva činjenica je da se vitamin K pod uticajem mikroflore u probavi pretvara u oblik vitamina koji aktivira glavni protein u kostima. Blitva je korisna za formiranje kostiju i zuba, i neophodna za prevenciju osteoporoze, zbog prisustva kalcijuma. Blitva se posebno preporučuje mladim osobama u razvoju, i starijim osobama, kako bi im kosti bile manje krhke. Ova biljka nalazi se na meniju ishrane mnogih sportista, jer kalcijum sprečava neprijatne grčeve u mišićima. Trudnice i dojilje takođe treba da konzumiraju blitvu, kako bi u svoj organizam unele što veću količinu kalcijuma.
Čuva naš vid i štiti od raka
Blitva je i dobar izvor beta karotena koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Najpoznatija uloga ovog nutrijenta je zaštita vida, međutim služi i u zaštiti od oksidativnih oštećenja u organizmu koji mogu dovesti do raka. Istraživanja na unirvezitetu Kanzas u SAD-u utvrdila su da kancerogene čestice iz cigarete podstiče redukciju vitamina A, a na osnovu rezultata zaključeno je da unošenje hrane bogatom vitaminom A objašnjava zašto neki dugogodišnji pušači ne obole od raka pluća. Ako ste od onih koji ne puše, ali ste u društvu onih koji puše, možete se zaštiti konzumiranjem hrane koja sadrži povećane količine beta karotena.
Fitonutrijenti lutein i zeaksantin takođe štite naše oči na način da utiču na povećavanje koncentracije pigmenata što osigurava bolju zaštitu mrežnjače.
Reguliše krvni pritisak i grčeve
Blitva osigurava nutrijente koji mogu povoljno regulisati visok krvni pritisak i povoljno utiču na kardiovaskularno zdravlje, redukuju štetno delovanje slobodnih radikala na mnoge organe u organizmu i tako imaju protivupalno delovanje, ublažavaju grčeve u mišićima i migrene.
Blitva kao antibiotik
U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i čireva, a čorbice se daju onima koji boluju od upale bešike i bubrega. Obarena blitva sa naseckanim belim lukom koristi se kao antibiotik, a ako se doda i peršun, pospešuje izlučivanje mokraće i čisti krv.
Odlična za kožu i kosu
Blitva zbog prisustva vitamina A, pozitivno utiče i na zdravlje kože i kose. Vitamin A čini kožu nežnom, a kosu jačom. Sprečava isušavanje i infekcije kože, ubrzava zarastanje rana. Idealan je za prevenciju i lečenje zdravstvenih problema kao što su ekcem, akne, psorijaza, suva koža, herpes, posekotine, opekotine i još mnogo toga.
Protiv anemije
Zbog toga što sadrži veliku količinu gvožđa i folne kiseline, blitva je veoma korisna za lečenje anemije(malokrvnosti).
Zbog prisustva magnezijuma, veruje se da blitva može da ublaži depresiju, glavobolju i migrenu.
Odlična za trudnice
Blitva je potrebna trudnicama, upravo zbog prisustva folne kiseline (vitamina B9). Ovaj vitamin je neophodan za normalan razvoj fetusa, jer sprečava promene u neuralnoj cevi.
Blagotvorna za jetru
Konzumiranje blitve je takođe dobro i za što bolje varenje hrane, sprečavanje hemoroida, regulisanje lošeg holesterola u krvi, bolje funkcionisanje jetre i žučne kese, ublažavanje simptoma gihta.
Naučna istraživanja
Neke od zdravstvenih studija o blitvi ispitivale su lekovita svojstva lišća i korenja koje nije doduše jestivo, i otkrile da blitva može smanjiti pojavu raka probavnog trakta.
Članak objavljen u naučnom časopisu “Neurology” predlaže najmanje 3 obroka dnevno zelenog i žutog povrća jer se time može za 40% smanjiti gubitak mentalnih funkcija.
Ukoliko blitvu konzumirate u svežem (sirovom) stanju, na najbolji način ćete iskoristiti njena lekovita svojstva.
Upozorenje: Osobe koje imaju probleme sa kamenom u bubrezima, trebalo bi da budu obazrive prilikom konzumiranja blitve, tačnije ne smeju da je konzumiraju u velikoj količini, zbog prisustva oksalata.
recept za sarmice od blitveRecept za sarmice od blitve
Potrebno: 20 većih listova blitve; 300 g mlevenog mesa; 1 glavica crnog luka; 1 šargarepa; 2 šake pirinča, so, biber, aleva paprika i paradajz sos.
Priprema: U tiganju prodinstati luk, šargarepu i meso. Zatim dodati pirinač i začine pa sve skloniti sa ringle. Zatim kroz slanu i ključalu vodu “provucite” list po list predhodno oprane blitve (ne treba da se kuva), a zatim u listove zavijajte sarmice.
Zatim sarme poređajte u šerpu, nalijte paradajz sos pa sve lagano stavite da se krčka.
Poslužite uz kiselo mleko.
Nema komentara:
Objavi komentar