Stres, fizički napor, strah, uzbuđenje pa i nagla promena vremena su samo neki od uzroka koji dovode do promene arterijskog pritiska.
Zdrave osobe nemaju razloga za veliku zabrinutost, međutim, srčani bolesnici moraju da povedu računa i redovno uzimaju terapiju, naročito tokom čestih temperaturnih promena.
Simptomi koji ukazuju na pad krvnog pritiska su: slabost, malaksalost, preznojavanje, gušenje, nesvestice.
Glavobolja, bol iza grudne kosti, mučnina i povraćanje, znak su da je došlo do njegovog porasta.Nagla promena temperature vazduha dovodi do širenja krvnih sudova i smanjene koncentracije kiseonika. Posledica ovoga su česte varijacije krvnog pritiska, koje mogu da dovedu do infarkta srca i moždanog udara.
Dokle god pritisak oscilira od 15 do 20 milimetara živinog stuba nema razloga za zabrinutost. Međutim ukoliko on prelazi 139/89mmXg, to znači da je van granica normale. Ako krvni pritisak često "preskače" ove vrednosti neophodno je obratiti se lekaru, jer ovu ukazuje na hipertenziju koja zahteva terapiju lekovima.
Osim lekova, arterijski pritisak je moguće stabilizovati promenom načina života, a to prvenstveno znači odvikavanje od štetnih navika, kao što su konzumiranje alkohola i pušenje.
Redovna fizička aktivnost, dovoljan unos tečnosti, zdrav način ishrane i vođenje računa da telesna težina bude u granicama normale, takođe mogu da stabilizuju krvni pritisak.
Oscilacije pritiska je naročito opasna za osobe koje su već imale moždani ili srčani udar. Nagli porast gornjeg pritiska povećava rizik od ponovnog infarkta, dok skok donjeg može da izazove šlog. Osobe koje imaju hipertenziju treba da povedu računa.
Ukoliko se često dešava da im se pritisak previše snizi i padne ispod normale to je znak da potraže lekarsku pomoć, jer je u tom slučaju neophodna promena terapije.
Preuzeto sa: telegraf.rs
Nema komentara:
Objavi komentar