Uticaj negativnih emocija na zdravlje i kako biti pozitivan
Svaka loša emocija u ljudskom organizmu može izazvati razne poremećaje organa i mnoge vrste bolesti. Čovečije razmišljanje, strahovi, napetost, briga, sve to ostaje duboko urezano u ljuskom umu i telu što je najčešće i pokretač mnogih oboljenja.
Između emocja i organa postoji velika povezanost. O tome svedoči i kineska psihologija, koja je inale deo tradicionalne kineske medicine. Postoji pet organskih sistema, koji pripadaju određenim vrstama emocija. Koliko god čovek mislio da su neke sitnice zanemarujuće, one će se godinama taložiti negde u organima i ispoljiti u vidu neke teške bolje. Zato je potrebno na vreme shvatiti ozbiljnije svoje emocije i koliko god je moguće pomoći sami sebi da se teža stanja što pre prebrode.
Osećanja koja utiču na zdravlje
Teskoba – je jedna od emocija koja ima velikih utica na ljudski organizam. Ona se dfiniše kao posledica preterane brige iz određenih razloga. Teskoba najviše utiče na creva i pluća. Teskoba će oduzeti čoveku veliki deo energije koju poseduje, te samim tim može doći i do nedostatka daha, kao i upalnih procesa u crevima i čireva.
Radost – Ovo je jedan lep osećaj, većina će da pomisli tako, ali generalno preveliko zadovoljstvo stvara osećaje koji direktno utiču na srce. Radost može veoma mnogo da uzbudi čoveka, a usled prevelikog uzbuđenja mogu se osetiti i neke negativne vibracije, koje izazivaju nesanicu, temperaturu i uznemirenost, kao i veoma jako lupanje srca. Prema tome bez obzira koliko radost bila lepa i sa njom treba čovek biti oprezan.
Tuga – je takođe osećanje koje dosta utiče na psihu i čovekovo zdravlje. Tuga osim toga što navodi suze na oči, ona negativno utiče na rad pluća i loše utiče na cirkulaciju. Mnoge respiratorne bolesti i oštećena pluća upravo izazvi osećanje tuge. Tuga u velikoj meri utiče i na ljudsku psihu izazivajući depresiju.
Strah – Osećanje koje je svaki čovek osetio u nekom trenutku svog života. Ovo osećanje može oštetiti rad bubrega, što dokazuje i to da kada se pojavi ogroman strah može doći do nekontrolisanog ispuštanja urina. Osoba koja doživi ekstremno veliki strah može se suočiti sa šokom za bubrege. Bubrezi se od straha zgrče u sekundi i tada dolazi do zastoja u čišćenju i filtriranju krvi. Tada se cirkulacija poremeti u organizmu i zato često u toku straha ruke i noge čoveka budu hladne.
Gnev – Uvrede, kritike, zamerke, ljutnja, nervoza, sve je to ono što izaziva gnev u čoveku. Žučni mehur i jetra najviše će stradati kod osobe koja je gnevna iz određenih razloga. Takođe gnev je osećanje koje može uticati na razne biološke procese koji će u čoveku izazvati veliku glavobolju, kao i nedostatak energije. Gnev takođe može dovesti ljudski organizam do vrtoglavice i povišenog krvnog pritiska.
Šok – je osećanje koje svakako negativno utiče na ljudski organizan, kada je njegovo sveukupno zdravlje u pitanju. Kada se nešto dogodi neočekivano iznenada nastupa stanje šoka i panike, koje će u velikoj meri uticati na čovečije srce, kao i na rad bubrega, pogotovu kada je reč o dužem šoku.
Ambicija – Ovo osećanje često se graniči sa pohlepom. Ljudi koji su previše ambiciozni, samim tim uspešni i bogati uglavnom imaju problema sa srčanim bolestima i sa bolestima tankog creva. Svakodnevno razmišljanje o višim ciljevima i povećavanjem svog bogatstva dovodi do aritmije i nepravilnog rada srca. Ne treba živeti u strahu i razmišljanju kako uvećati bogatstvo, već se malo prepustiti čarima toga što smo već stekli kako bi se telo opustilo i samim tim bilo i zdravije.
Nervoza – je nešto sa čime se svakodnevno većina ljudi susreće. U današnje vreme jako ju je teško izbeći. Nauka je pokazala da su osobe koje su sklone čestim napadima nervoze i besa imaju često problema sa jetrom. Isto tako preterana ljutnja i nervoza utiče na rad bubrega i pluća.
Briga – je osećanje koje utiče direktno na ljudsku probavu, slezinu, želudac i pankreas. Kada osoba previše brine iz raznoranih razloga mogu joj se pojaviti bolni grčevi. Organi za varenje su u stalnom grču kod osoba koje mnogo brinu i samim tim ne mogu normalno obavljati svoje funkcije. Tada obrađena hrana u creva dolazi polusvarena i tada postaje veoma pogodna podloga za patogene organizme i njihove otpade koji direktno truju ljudski organizam.
Kako ostati pozitivan
Da bi se čovek oslobodio loših emocija i stresa potrebno je da počne da radi na sebi. Za početak više fizičkih aktivnosti i izbegavanje osoba koje stvaraju tenziju dosta će pomoći. Stručnjaci tvrde da se čovek mnogo bolje oseća i kada svoje emocije iskazuje, a ne čuva u sebi. Ukoliko osoba smatra da proživljava trenutno neku duboku bol, potrebno je podeliti je s nekim, poveriti se prijatelju ili potražiti pomoć psihijatra.
Joga je odličan metod ukoliko osoba odluči da ostane pozitivna u moru problema današnjice. Ona posebnu pažnju posvećuje disanju i razlličitim tehnikama disanja koje zaista pozitivno utičnu na ljudsko zdravlje.
Opraštanje je takođe odličan način da se čovek oslobodi negativnih emocija. Kada su ljutnja i bes prisutni opraštanjem učinićemo dobro samo sebi, a u tom trenutku potrebno je misliti na sebe. Naravno osoba kojoj se oprosti ne mora posle imati titulu prijatelja, već taj oproštaj služi da se čovek oslobodi i oseti bolje.
Fizička aktivnost veoma će pomoći da čovek ostane pozitivan. Bilo da se radi o trčanju po parku, udaranje vreće ili nekih drugih vežbi jedan je od najboljih načina da se čovek oslobodi stresa. U toku na primer aerobnih vežbi ispušta se endorfin i baš iz tih razloga potrebno je i ove vežbe često upražnjavati kako bi se osećali bolje i raspoloženije. Izreka “U zdravom telu, zdrav duh”, skroz je opravdana, jer je veza između mentalnog i fizičkog stanja neraskidiva.
Šetnja na svežem vazduhu jako dobro će uticati na mnoga negativna osećanja koje ljudi nose u sebi. Desetak minuta do pola sata šetnje dnevno višestruko pozitivno će uticati na celokupno zdravlje čoveka, jer se na taj način umiruju nervi, udiše čist vazduh i opuštaju već napeti mišići. Isto tako, pored toga što budi lepe osećaje, šetnja odlično utiče na održavanje vitke linije i na krvne sudove.
Pozitivu u ljudski organizam sigurno uneće i vitamin C, Vitamin E, magnezijum, vitamin B, kao i folna kiselina.
Nema komentara:
Objavi komentar